Terapeutkinja Jelena Jovičić iz ove ustanove kaže da je kokain zauzeo drugo mesto dominantnih droga u njihovoj ovogodišnjoj anketi, što je novina u odnosu na period od pre nekoliko godina, dok je na prvom mestu i dalje marihuana.
Prema novom istraživanju, čak 30,5 odsto ispitanika probalo je neku od droga, što je za nekoliko procenata nepovoljniji rezultat u odnosu na prethodna istraživanja. Marihuana je u više od polovine slučajeva (52,4 odsto), a slede kokain i amfetamini (po 14,2 odsto).
Da bi ilustrovali koliki je trend rasta zloupotrebe kokaina i amfetamina, u bolnici navode da je kokain, u istraživanju iz 2016. godine, bio prisutan sa 4,7 odsto, a amfetamini sa 9,7 odsto.
Zanimljivo je da je ova droga, uzgred i jedna od najskupljih na crnom tržištu, gotovo jednako prisutna u odgovorima ispitanika, među kojima su i srednjoškolci. Jelena Jovičić kaže da je taj procenat isti i kod ispitanika od 15 do 20 godina, i kod onih od 20 do 30 godina.
„Kod svih je kokain na drugom mestu, i kod mlađih i kod starijih. Ali pitanje je da li je to što im je nuđeno zaista bio kokain, ili im je tako predstavljeno, jer se ta droga doživljava i predstavlja kao neka vrsta statusnog simbola“, napominje terapeutkinja.
Istraživanje je pokazalo i da se među mladima zloupotrebljavaju i ekstazi (10,7 odsto), LSD (3,6 odsto), a nešto manje heroin (0,7 odsto).
Kako saopštavaju iz bolnice čiji je direktor psiholog i pokrajinski poslanik Milan Vlaisavljević, podaci da 62,8 odsto mladih poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge i da je njih čak 60,3 odsto bilo direktno ponuđeno sa nekom drogom, govore i dalje o visokom nivou dostupnosti i samim tim i izloženosti mladih drogama, kao i sve manjoj socijalnoj inhibiciji ovakvog ponašanja.
Ove okolnosti su svakako i jedan od osnovnih generatora širenja zloupotrebe droge kod mladih, zaključuje se i dodaje da se jednako tako može govoriti i o tome da su mladi nedovoljno pripremljeni za taj nivo izloženosti drogama, da su skloni zabludama i predrasudama, rizičnim stavovima da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez težih i dugoročnijih posledica, povremeno u „posebnim prilikama”, što podržava čak 41,3 procenta ispitanika, ili su skloni opravdavanju podele droga na „lake“ i „teške“ u čak 76,5 odsto slučajeva, a slični rezultati su dobijani i prethodnih godina.
„Kada daju opravdanje da je nešto ‘lakše’ i pomisle da je moguće imati kontrolu nad tim, mladi neretko kalkulišu da u nekim za njih ‘posebnim prilikama’ probaju neku od supstanici. Ako se to desi, naravno rizik je nemerljiv jer apsolutno niko ne može da garantuje da ‘probanje’ neće prerasti u učestalu zloupotrebu i završiti se sa nekim od oblika bolesti zavisnosti ili da će naići na neku drogu iz ‘kućne laboratorije’ i sa jednim, pojedinačnim uzimanjem ugroziti svoj život. Zbog toga je važno pre svega kod mladih raditi na razbijanju upravo ovih najčešćih zabluda o drogama”, kaže Milan Vlaisavljević.
Terapeutkinja Jovičić savetuje roditeljima srednjoškolaca da se u borbi protiv droga dobro informišu, da u razgovorima sa decom ne koriste zastrašivanje nego poučne priče, da ponude alternativu, pozitivnu atmosferu, sopstveni model, da ne uzimaju ništa zdravo za gotovo i obrate se stručnjacima, a pre svega da obrate pažnju na promene mladih u ponašanju, jer nije svaki bunt onaj tinejdžerski.