NIKAD VIŠE ROBIJAŠA: Više od 11 i po miliona ljudi živi u zatvorima širom sveta!

Iza rešetaka je ukupno 740.000 žena, a više od četvrtine utamničene su u SAD. U Srbiji iza rešetaka je oko 10.500 osoba

Više od 11 i po miliona ljudi trenutno je u zatvorima i pritvorima širom sveta, pokazuju podaci londonskog Instituta za istraživanje kriminala i pravosudne politike, koji vodi evidenciju na osnovu baze podataka zatvorskih uprava gotovo svih država. Trend porasta populacije iza rešetaka nastavlja se već decenijama, a zemlja rekorder po broju zatvorenika i dalje je SAD, sa više od dva miliona utamničenih osoba. Zatim sledi Kina, sa 1,7 miliona zatvorenika, ne računajući one koji su u istražnim pritvorima, pa Brazil sa 811.000, Indija sa 478.000 i Ruska Federacija sa 471.000.

SAD su rekorder i po broju zatvorenika na 100.000 stanovnika – 629. Od tog broja 10 odsto čine žene. Podaci otkrivaju i mnogo brži rast broja zatvorenica nego zatvorenika od 2000. godine svuda u svetu. Dok je broj žena i devojaka u zatvoru porastao za skoro 60 odsto, muška populacija zatvorenika povećala se za oko 22 odsto. Širom sveta u zatvorima je, prema poslednjem izdanju Svetske liste zatvorenika, ukupno 740.000 žena i devojaka, a više od četvrtine, odnosno 200.000 utamničene su u SAD.

Zanimljivo je da u Kambodži danas devet puta više žena u zatvoru nego 2000. godine. U afričkim zemljama udeo zatvorenica je svega 3,3 procenta, u poređenju sa 5,9 u Evropi, 14, 7 u Kataru i skoro 20 odsto u Hong Kongu. Finska, Island, Malta, Portugalija, Andora, Češka i Belorusija države su sa najvećim brojem žena u zatvorima, odnosno više od sedam odsto. Prema podacima ovog instituta, u Srbiji manje od pet odsto zatvorske populacije čine žene. U našoj zemlji, prema podacima Saveta Evrope, ukupan broj zatvorenika i pritvorenika smanjen je u poslednje dve godine sa oko 11.077 na oko 10.540.

Savet Evrope utvrdio je da prosečna zatvorska kazna u Evropi traje 8,9 meseci, a u Srbiji je 6,4 meseca. Najduža prosečna zavodska sankcija bila je u Azerbejdžanu – 35 meseci, zatim u Portugaliji i Moldaviji  –31 i u Rusiji – 29 meseci. U Evropi se na svakog zatvorenika dnevno potroši u proseku oko 77 evra, a u Srbiji 28,27 evra.

Autori istraživanja londonskog instituta ukazuju da je prenaseljenost i dalje jedan od najvećih problema u zatvorima, a posebno ih zabrinjava neprestani porast ženske polulacije iza rešetaka.

Žene i devojke čine 6,9 odsto globalne zatvorske populacije, a stalan i značajan porast njihovog broja u zatvoru u većem delu sveta razlog je za duboku zabrinutost. Odavno je poznato da je većina zatvorenica izuzetno ranjiva – sa istorijama siromaštva, mentalnih bolesti i seksualne i fizičke viktimizacije. Njihovo zatvaranje malo doprinosi javnoj bezbednosti, a nameće visoke finansijske i socijalne troškove.

„Nadamo se da će podaci jasno predstavljeni u ovoj svetskoj listi zatvorenika za žene podržati i ojačati pozive reformatora da se okonča nepotrebno i štetno zatvaranje žena i devojčica”, navodi Helen Fer, jedna od autorki istraživanja.

Ketrin Herd, direktorka Programa za istraživanje svetskih zatvora londonskog instituta, komentariše:

„Ogroman porast je primećen i u razvijenim i u manje razvijenim zemljama, pri čemu su siromaštvo, strukturna nejednakost i neuspeli rat protiv droga ključni faktori u pozadini. Duže zatvaranje većeg broja žena ne doprinosi rešavanju društvene nepravde, već samo nanosi dodatnu štetu zatvorenicima, njihovim porodicama i zajednicama”.